Praznik koliba počinje 15. dana meseca tišri i traje 8 dana.

Ovaj praznik je uspostavljen u znak sećanja na 40 godina dugo putovanje naših predaka kroz pustinju u kojoj su živeli u senicama (šatorima) סֻכּוֹת.

Prvog i poslednjeg dana praznika je bogoslužbeni skup i sav rad (izuzev spremanja hrane) je zabranjen, ostalih 6 dana su polu-praznici חֹל הַמֹּעֵד hol ha-moed.
Tokom tih 6 dana dozvoljeno je raditi većinu neophodnog posla.
Poslednji dan je dan sabora koji se zove שְׁמִינִי עֲצֶרֶת Šemini Aceret, jer su na ovaj dan ljudi išli na hodočašće u Jerusalim gde su slušali čitanje Tore.

Taj dan je takođe poznat kao שִׂמְחַת תוֹרָה Simhat Tora - Radost Tore, zato što svake subote čitamo jedan deo Tore - פָּרָשָׁה paraša, ali tog dana čitamo poslednji deo Tore i počinjemo da čitamo Toru od početka.

U to vreme Karaiti ovako slave Sukot:

Tokom bogosluženja dodaju uobičajenim molitvama molitve koje su posebno uredili za ovaj praznik.

Ujutro i uveče nakon bogosluženja zajednica se na 7 dana seli u opštinsku סֻכָּה suka, koja je u dvorištu kenase (sinagoge).

Suka je ukrašena lisnatim grančicama i raznim vrstama voća.

U suki čitamo kratku molitvu za pevanje.